Sadnice voća

Voće je od velikog značaja za život čoveka. Spada u posebnu grupu namirnica čiji se plodovi koriste kao poslastica koja poseduje malu količinu masti, proteina i nisku energetsku vrednost. Pravilna priprema zemljišta jedan je od preduslova za pravilno podizanje voćnjaka. Druga, ali ne i manje važnija komponenta je odabir zdravog i jakog sadnog materijala.

U Rasadniku Marković je imperativ da tržištu ponudimo samo kvalitetan, jak i zdrav materijal. Tome svedoče naši sada već dugogodišnji prijatelji koji svakog proleća dolaze po nove voćne sadnice kojima proširuju svoje voćnjake.

Priprema zemljišta

Pri podizanju voćnog zasada prvo pristupamo uredjenju odnosno pripremi zemljišta.

Uredjenje zemljišta podrazumeva krčenje zatečenog rastinja i panjeva,nivelaciju terena,odstranjivanje kamena i korova. Dobro je da uradimo analizu zemljišta kako bi znali koji nam mikro i makro elementi nedostaju u zemljištu.

Pregorelo stajsko djubrivo rasturamo u trakama do 1,5 metara u rednom prostoru namenjenom za sadnju sadnica voća. Preko stajskog djubriva stavljamo i polovinu količine mineralnog djubriva namenjenog za podizanje voćnjaka.Tada izvršimo duboko oranje,ovi poslovi se najčešće obavljaju pred zimu kako bi zimski mrazevi još dodatno usitnili oranicu.

Neposredno pred sadnju njivu istanjiramo ili uredimo roto frezom ako je površina manja.

Pred samu sadnju preostalu količinu organskog i mineralnog đubriva treba plitko zafrezirati i to samo u rednom prostoru gde sadimo sadnice voća.

Redni prostori se definišu u pravcu sever -jug.

Sadnja voća

Najbolje vreme za sadnju voća je jesen kada otpadne list i stane vegetacija. Drugi termin je proleće pre nego što krene vegetacija.

Kvalitetnija sadnja je u jesen kako bi male žilice hranilice imale vremena da naprave dobar kontakt sa zemljom i na proleće kad krene vegetacija počnu nesmetano da hrane voćku.

Voće sadjeno u proleće mora više da se navodjava u prvoj godini, i sporije napreduje.

Pre sadnje voćnih sadnica moramo se odlučiti za izbor vrste, sorte i podloge voća.

Izbor podloge direktno utiče na bujnost voća što je važno zbog međurednog rastojanja.

Neposredno pre sadnje pregledamo svaku voćnu sadnicu ponaosob.

Korenov sistem koji je oštećen odsecamo do zdravog dela.

Sadne jame se kopaju do dubine 40×40 cm gde se zemljište dodatno rastresa.

Voćnu sadnicu spuštamo u zemlju tako do kalema koji mora da ostane van zemlje.

Na korenov sistem prvo stavljamo zemlju sa površine,onda dodajemo 2-3 lopate pregorelog stajskog djubriva ili glistenjaka. Zatim sadnu jamu popunjavamo do vrha preostalom zemljom dobro nagazimo i obavezno napravimo zalivnu činiju kao i obilno zalijemo.

Orezivanje voća

Da bi imali očekivani prinos neophodno je pravilno orezivanje voća.

Orezivanje se vrši krajem zime kada nema vegetacije. Prvo režemo osušene i polomljene grane,koje prave nepotrebnu gustinu. Potrebno je zatim ukloniti grane koje idu direktno iz stabla voćke jer su one deo podloge. Kako bi se formirala lepa krošnja ,grane koje idu pravo u visinu treba delimično skratiti,kao i bočne grane koje se povijaju ka stablu.

U drugom koraku treba izvršiti proredjivanje čiji je cilj nesmetan pristup sunca unutrašnjim listovima voćne sadnice.

Prvo treba skinuti bočne grane a onda raščistiti unutrašnje grane koje se često ukrštaju.

Ovakvim raščišćavanjem smanjujemo mogućnost za biljne bolesti i napade insekata.

Na kraju režemo krunu kako bi dobili ravnomernu gustinu grana.

Sadnice voća

Priprema zemljišta

Sadnja voća

Orezivanje voća

Breskve

Nektarine

Jabuke

Kruške

Šljive

Trešnje

Višnje

Kajsije

Dunje

Maline

Kupine

Jagode

Borovnice

Brusnica

Ribizla

Ogrozd

Jošta crna

Goji – Godži bobice

Kivi

Limun

Mušmule

Dren

Dud

Smokva

Badem

Lešnik

Orah

Pitomi kesten

Patuljasto voće

Stubasto voće

Žalosna jabuka