Sadnice višnje

Višnja je najisplativija vrsta za uzgoj na svetskom tržištu. Višnje imaju manju krošnju od trešnje pa ih je njihovo mesto lako definisati u vrtu. Plodje svetlo crvene do tamno crvene boje. Stabla višnje su većinom grmolika. Višnja je rano voće koje se manje jede a više industriski prerađuje.

Podnosi jako niske temperature za vreme zimske hibernacije. Obzirom da rano cveta kada još ima kasnih mrazeva, osetljiva je pri cvetanju.

Veoma dobro podnosi visoke temperature. Višnjama najviše odgovaraju rastresita duboka tla.

Glinovita zemljišta teže podnosi zbog zabaravanja, pa je na ovakvim tipovima zemljišta važno omogućiti drenažu. Pre sadnje odbacimo loš

sadni materijal, osvežimo korenov sistem kratkim rezovima oštrim makazama. Tada koren potopimo u smesu zemlje, stajnjaka i vode koja ima za zadatak da omogući bubrenje korena, a takođe je inicialna hrana korenovom sistemu.

Kada biramo sorte  uzimamo samo one kojima plod ne puca na kiši pri dozrevanju, da se plodovi lako odvajaju od peteljke, da su otporne na bolesti i oštećenja i da se dobro trpe skladištenje.

Najčešće se bira oblik uzgoja krošnje u obliku pravilne piramide i visine stabla od osamdeset do devedeset centimetara.

Sadi se klasično,kao ivelika većina voćnih sadnica. Preporučuje se kontrola hemijskog sastava tla pre sadnje, kako bi se hemijski elementi koji nedostaju dodali upotrebom mineralnih i organskih đubriva. Višnja ne podnosi teška, zbijena zemljišta, sa većim količinama vode. Na takvim zemljištima on slabije rađa i oboleva od mnogih bolesti. Tada se najčešće javlja asfiksija korena, što dovodi do sušenja i propadanja stabla. Treba izbegavati ponovnu sadnju višnje na mesta gde su  prethodno bile tršnja ili višnja zbog pojave zaraze gljivama ili valjkastim crvima nematodama).

Hajmanova

Hajmanova

Pogledaj
Keleris

Keleris

Pogledaj
Oblačinska

Oblačinska

Pogledaj
Šumadinka

Šumadinka

Pogledaj
Marela

Marela

Pogledaj