Vinova loza ima specifične klimatske zahteve pa je dobro poznavati sorte koje treba prilagoditi klimi terena gde se vinova loza sadi. Svetlost, toplota, vlaga i ostali vremenski uslovi bitno utiču na kvalitet i rod grožđa.

Najkvalitetnije grožđe se dobija na padinama koje su izožene suncu, zbog velikog broja sunčanih dana i značajno veće količine voćnog šećera u plodu. Loza traži pojedine temperature u svakoj fazi rasta i razvoja. S proleća kretanje sokova počinje do deset stepeni, kretanje okaca do dvanaest stepeni, cvetanje na oko osamnaest stepeni, sazrevanje grožđa od dvadeset do trideset stepeni. Kasni, prolećni mrazevi negativno uitiču na biljku vinove loze.

Mera zaštite od zimskih mrazeva je zagrtanje, dok kasne prolećne mrazeve smanjujemo pravljenjem dimnih zavesa. Na ovaj način sprečavamo da se temperatura snizi u tkivima vinove loze i značajno umanji rod.

Vlažno vreme u doba cvetanja nepovoljno utiče na stvaranje začetka elementa u okcima. Veća vlažnost zemljišta nepovoljno utiče na razvoj korenovog sistema.

Grožđe traži veliki broj sunčanih dana, u protivnom je slabog kvaliteta, truli i teško se skladišti.

Suša takođe ne odgovara grožđu. Grožđe je tada lošijeg kvaliteta sa smanjenim bobicama.

Navodnjavanjem (kap po kap) se pored dobrih agro tehničkih mera mogu otkloniti posledice suše. Lagani vetar je koristan zbog kvalitetnog oprašivanja čak je i poželjan, zato se često za sadnju vinove loze traže niži teresasti tereni.