Malina je kao i jagoda, veoma interesantna kultura sitnog obojenog voća, zato što njeni plodovi imaju veliku privrednu vrednost. Plodovi imaju lep ukus i neverovatan miris pa se pored osim za konzumaciju gaji i za dalju preradu. Potražnja za kvalitetnom malinom je stalno u porastu.

Malina se zadovoljava slabijim zemljištem i vremenskim prilikama, lako se gaji, brzo stupa na rod, svake godine uravnoteženo rađa.

Malina je rentabilna voćna vrsta koju je relativno lako gajiti.

Malina kao i jagoda pripada familiji Rosaceae, rodu Rubus. Istorija gajenja maline poznata je od davnina. Još su stari Grci znali za isceliteljske moći ovog sitnog obojenog voća.

Malina je žunasta biljka sa mnogo izdanaka. Izdanci se razvijaju iz korena, putem kojih se ona i razmnožava. Visina izdanaka dostiže do dva metra. Prekriveni su sitnim trnićima a retko su sasvim goli. Izdanci žive dve godine, u prvoj godini se razvijaju, a udrugoj cvetaju i donose rod.

Posle rađanja ploda ovi izdanci se suše stvarajući mesto za nove izdanke.

Lišće maline je perasto od tri do pet liski.

Cvet maline je dvopolan(hermafroditan) i sastoji se od pet čašičnih listića zelene boje.

Plod maline je zbirni i sastoji se iz velikog broja koštunica sakupljenih oko sasušene cvetne lože.

Koren maline je snažno razvijen, prodire do metra dubine u tlo.

Cvetanje počinje u drugoj dekadi maja meseca i traje do mesec dana.

Za oprašivanje su najvažniji insekti koji se često mogu naći na cvetovima maline. U uslovima naše zemlje malina počinje da zri od početka druge dekade juna meseca i traje do prve dekade jula. Prema vremenu zrenja maline možemo podeliti na:rane, srednje rane i pozne sorte.

Malina se razmnožava semenom, izdancima, korenovim reznicama i ožiljavanjem izdanaka.