Sadnice četinara

Ova grupa biljaka oduvek je bila omiljen ukras svakog vrta.

Po obliku krošnje, kao i boji i građi četina četinari su veoma raznoliki što im daje veliku dekorativnu vrednost. Postoje i retki četinari koji odbacuju i obnavljaju svoje igličasto lišće. Prema porastu možemo ih podeliti na: niske, srednje i visoke četinare, a prema formi možemo ih podeliti na: polegle, loptaste odnosno kuglaste četinare kao i oblikovane-topijarne forme četinara. Četinari vole sunce, pa je jako bitno dobro ih orjentisati u prostoru. Izuzetak je Tisa (Taxus baccata) koja podjednako dobro uspeva kako na suncu tako i u hladovini.

Četinari se u rasadniku Marković proizvode ožiljavanjem od naših matičnih stabala iz rasadnika, tako da imamo kontinuirani kvalitet od ciklusa do ciklusa proizvodnje.

Po ožiljavanju u plasteničkim uslovima, četinari se presadjuju u prihvatne saksije sa kvalitetnim supstratom. Kada se dobro razvije korenov sistem vršimo ponovo presadjivanje u saksiju za broj više (školovanje) obično godinu kasnije. Posle još jednog vegetativnog ciklusa naša sadnica je spremna za sadnju na otvorenom. Vršimo sve potrebne mere fito-patološke i entomološke zaštite.

Četinari nisu previše zahtevni za održavanje i negu, što olakšava mogućnost njihove primene za dekoraciju javnih površina, fabričkih kompleksa ali i porodičnih imanja. Velik i raznovrstan izbor ukrasnog zimzelenog drveća i šiblja omogućava da lako pronađemo odgovarajuće rešenje za ozelenjavanje najrazličitijih površina.

Bor, Jela, Smrča, Kedar, Pančićeva omorika,Tuja, Kleka, Čempres, Ariš, Tisa samo su deo asortimana četinara koje možete naći u rasadniku Marković

Sađenje četinara

Četinari se sade za vreme mirovanja vegetacije od druge polovine desetog meseca do kraja petog meseca. U zavisnosti od kretanja vegetacije može doći do pomeranja sadnje.

Ukoliko se biljka dobro busenuje moguće je uspešno presaditi i mnogo kasnije bez posledica.

Ne treba saditi četinare kada je zemlja smrznuta.

Shodno položaju zemljišta i šta dugoročno želimo da postignemo biramo vrstu četinara.

Najpre treba iskopati sadnu jamu koja treba da bude za širinu stopala šira, nego što je busen četinara koji se sadi. Dubina sadne jame treba da bude za tri santimetra dublja nego što je bila biljka pre nego što je izvadjena. Kod kopanja prvo odvojimo gornji sloj zemljšta, koji je najhranljiviji. Kada spustimo busen, oko njega stavimo organsko djubrivo najbolje glistenjak ili stajnjak, onda vratimo prvi sloj zemlje koji smo izdvojili i napunimo sadnu jamu do vrha.

Oko biljke dobro ugazimo, a od viška zemlje napravimo zalivnu činiju koja treba da stoji oko biljke cele prve godine i dobro zalijemo.

Četinari čija se zalivna činija dodatno izmalčira (čime se sprečava brzo isušivanje i rast korova) brže i bolje napreduju i imaju bolji kolorit.