Breskva (prunus persica) je poreklom iz Kine. Gaji se na svim kontinentima gde je topla klima.

U Evropi najviše se gaji u toplom Mediteranskom delu. U našim krajevima, zavisno od vrste dozreva od početka juna do kraja septembra meseca. Breskva je obično okruglastog oblika, obrasla je dlačicama, crvenkastožute boje.Sadrže veliku količinu vode, mnogo korisnih supstanci a mali broj kalorija, odlična je za čišćenje organizma i kao diuretik.

Breskva je korisno voće kao prirodan lek pa je treba redovno konzumirati, naročito u letnjim mesecima kada nam treba dosta vode. Nadoknađuje izgubljenu tečnost i minerale.

Veliki je period njenog rađanja. Dolazi u pun rod oko šeste godine, posle sadnje a rađa oko petnaest godina. Kada se primene svi agrotehnički uslovi daje od trideset do četrdeset zona po hektaru.

Za breskvu su kritične niske temperature od dvadeset stepeni ispod nule.Ako je blaga zima i pupoljci se ranije otvore temperature od pet stepeni ispod nule mogu joj značajno umanjiti količinu ploda. Potrebno je obilno zalivati krajem proleća i početkom leta jer tada rastu letorasti i plodovi. Zemljište za uzgoj bresve mora biti vodopropusno, rastresito sa dobrim vazdušno vodnim režimom. Fiziološka aktivnost kreča treba da bude u zemljištu gde planiramo zasad breskve ispod pet procenata.