- All
- Alat
- Četinari
- Forzicija
- Lišćari
- Malčiranje
- Maline
- Orezivanje
- Prihrana
- Ruže
- Sadnja
- Trajnice
- Travnjaci
- Voće
- Vodene površine
- Vrt
- Zalivanje
- Zaštita
- Živa ograda
Želja i potreba investitora su nešto što je ključ kojim se vodimo u projektovanju odnosno ostavrenju idealnog rešenja vašeg budućeg vrta.Izlaskom na teren najbolje se sagledavaju svi potencijalni problemi i stanja na samom objektu. Uzimanjem mera i razvijanjem situacionog plana nudimo više rešenja i u dogovoru sa investitorom nalazimo ključno idejno rešenje.
U ponudi našeg rasadnika možete naći veliki asortiman za ovakavu sadnju.To su: Buxus sempervirens – Šimšir, Taxus Baccata fastigiata – Tisa, Aucuba japonica – Aukuba, Hedera helix – Bršljan…Ove biljne vrste u ovakvim uslovima ne treba puno zalivati, poželjno ih je malčirati.
Žardinjere treba prethodno da budu probušene na dnu i preko otvora stavljamo drenažni sloj u vidu kamena, peska, šljunka ili lomljenog stiropora.Preko toga dodajemo sloj mešavine humusne-baštenske zemlje, glistenjaka (treseta) i peska (separirana jedinica), zatim sadimo odabrane biljke prema poziciji same žardinjere.Celu površinu u završnoj fazi zasipamo slojem malča i obilno zalivamo.
Krtice su zaista ozbiljan problem za svaki travnjak.U stanju su da za bukvalno 2-3 dana “preoru” čitavu površinu i od zelenog tepiha učine površinu neprikladnom i uništenom.Na tržištu se mogu naći razna hemijska sredstva na bazi sumpora (ppatrone) i hlorovodonične kiseline (pelete) koje se pri postavljanju direktno u kanal same štetočine mogu barem na neko vreme oterati iz date površine.
Bez obzira što ljudi misle da je ovaj asortiman sužen, naprotiv asortiman je jako širokog dijapazona.Za ovakvu vrstu dekoracije možete koristiti biljke iz grupa perena, šiblja, trava, niskih loptastih četinara.
Na tržištu se danas može naći dosta inertnih i postojanih materijala ali ponašem mišljenju najbolje rezultate po svim vidovima funkcionalnosti i lepote postižemo uz pomoć prirodnih materijala a to su crep, opeka, kamen, drvo.Bitno je da materijal koji koristite se utopi u celinu kao da je tu i bio od postojanja same bašte.
Za podlogu obično biramo najotpornije vrste a za plemku biramo biljke koje su izuzetne po svojim karakteristikama, kvalitetu ploda, veličine ploda, boji,…Pre kretanja vegetacije na različite načine zasecamo podlogu i plemku i spajanjem uz mehaničko učvršćivanje ostvarujemo fizički kontakt između dve kompatibilne biljne vrste.Posle izvesnog vremena u toku vegetacije ta veza se i trajno ostvaruje mestom-spojem-kalemom.
Obično uz sadnju lišćara i velikih biljaka koristimo krupan malč u prirodnoj boji drveta, dok za dekoracije sa perenama, šibljem i niskim četinarima koristimo malč sitnijeg granulata (mleveni) različitih boja.
Definitivni odgovor na ovo pitanje je rasveta.Pravilnim izborom tipa, boje, vrste i jačine svetla daćemo poseban pečat i učiniti da vrt živi i noću.Posebno je rasveta važna uz komunikacione staze i prilaze bašti jer u večernjim satima omogućava bolju vidljivost i komunikaciju njenih korisnika.
Ovo je najčešća nedoumica svih vlasnika fontana.Obično za lakše izvođenje ljudi koriste Sigu ili Bigar zbog lakše i lepše primene ali kroz vreme ove vrste se troše i mrve i svojim ostacima potencijalno mute vodu i čine je manje prozirnom.Savet je da koristite neko kamenje tvrđe teksture koje je postojano i dugotrajno.
Najveći problem za higijenu vode predstavljaju letnji meseci koji sa velikom dnevnom temperaturom donose obilje problema u razvoju patogena i mikroorganizama,algi i lišajeva.Da bi ovo sprečili barem jednom mesečno moramo u vodu ubacivati trihlor tablete koje u sebi imaju i anti baktericidna i anti algicidna svojstva,ali pri tom moramo voditi računa da ovakva voda ne dođe u kontakt sa biljkama jer može biti pogubna po njihovo zdravlje.
Neke biljne vrste manje su otporne na niske temperature te ih s toga moramo sačuvati od niskih temperatura što najčesće postižemo utopljavanjem slojem zemlje direktno preko biljke ili ušuškavanjem asurom oko same biljke.
Voće obično orezivati u februaru-martu pre kretanja vegetacije tako što prvo otklanjamo prave grane koje su okomito i pravolinijski rasle u vis od prethodne godine(vodopije).rodne grane koje na sebi nose mnoštvo cvetnih pupoljaka minimalno skraćujemo a ostale grane skraćujemo barem za jednu trećinu njihove dužine.Središnji deo krošnje oblikujemo tako da sa spoljnim delom najviše podseća na pehar(sredina da bude što čistija).
Datu površinu generalno fino isplanirati grabuljom tako da po površini bude fini graulat zemlje do oko 2 cm.Tom prilikom odstraniti sve veće komade zemlje koji se ne mogu razbiti mehanički-alatom kako nam ne bi pravili problem pri setvi semana.
Po celoj površini pravilno rasporediti granule NPK djubriva a odmah zatim što ujednačenije i što je moguće pravilnije rasporediti i travnu smešu(seme trave).Grabuljama bez povlačenja nego isključivo bockanjem po zemlji uz lagano napredovanje pravcem unapred izvršiti minimalističko zatrpavanje semena do dubine 1 cm. najviše 2 cm. u dubinu.Lopatom(ravnim delom-naličjem lopate)dobro potapkati čitavu površinu ako je manja površina u pitanju ili valjkom ako je veća površina u pitanju.Odmah po završenoj setvi,đubrenju i zatrpavanju zalivamo čitavu travnu površinu zalivnim sistemom ili ručno u vidu kiše u nekoliko pravaca više puta sve do prve pojave barica.
Travu nastaviti sa zalivanjem intezivno po nekoliko puta u toku dana čim se po površini primeti da se zemlja zasušuje tj.stvara pokorica.
Posle 7-15 dana uz intenzivno zalivanje kada trava dotigne visinu od 12-15 cm. i krene vrhom da se povija na dole vreme je za prvo košenje.Ovo košenje odraditi nekom manjom kosačicom sa izuzetno dobro naoštrenim nožem ali prethodni dan ne zalivati travu kako točkovi kosačice i noge onoga što kosi ne bi upadale u blato!.Visinu reza podesiti tako da pokošena trava inosi pri košenju od 6-8 cm. i na toj visini je držati cele kalendarske godine do polovine novembra kada se i završava vegetacijski period odnosno sezona košenja.
Košenje obavezno obavljati svaki 7 dan.
Na prethodno pripremljenoj površini na mestu iskopati rupe 40 cm.x 40 cm. i tom prilikom dok se rupe kopaju usitnjavati zemlju i odstraniti još nečistoća ako ih ima.U samu rupu vratiti malo rastresite zemlje koju smo iskopali i sa tom količinom zemlje koju vraćamo naštelujemo dubinu sadnje kako bi busen bio posadjen svega 2-4 cm.dublje nego što je biljka bila kod nas u rasadniku.
Na dno sadne jame sipati 1 navršnu lopatu đubreta iz đaka i šakom ga u samoj rupi rasterati po obodu rupe kako bi se đubre našlo po ivicama a samo dno ostalo bez đubreta.Biljku spustiti u sadnu jamu sa đubretom a prethodno skinuti i baciti kesu koja drži busen i uveriti se da je biljka zasađena 2-4 cm. dublje nego kod nas u rasadniku.
Zemlju iz iskopa vraćati sa svih stana u krug oko biljke i dobro nagaziti nogama sa svih strana dok se ne poravnja sa površinom tla a pri tom voditi računa da se nogama ne unište donje grane(četine)biljke(držati ih rukama dok gazimo oko biljke).
Od ostatka (viška)zemlje koji će se pojaviti uz svaku biljku,kompletnu količinu zemlje uzgrnuti uz biljku ravnomerno sa svih strana rukama(kao krtičnjak koga izrije krtica) a onda u klečećem ili čučećem položaju odgrnuti zemlju od vrata korena(stabla) koje treba da ostane čisto i formirati činiju(prsten,bazenčić)mesto za zalivanje.
Odmah po sadnji svaku biljku zaliti kantom za zalivanje(ne crevom) sa oko 20 litara vode i to sipati prvo po jednu kantu vode pa u drugom krugu još po jednu kantu vode pri tom vodeći računa da se voda polako dozira kako se ne bi uništio prsten(činija) za zalivanje.
Što se tiče budućeg zalivanja Tuje zalivati dva puta nedeljno sa po 10-ak litara vode isto kao pri sadnji.
Datu površinu pokvasiti manjom količinom vode(ali da nema blata) da bi se malo tvrda zemlja omekšala zbog dalje obrade i pripreme.Posle određenog vremena po zalivanju datu površinu prekopati oštrom motikom i tom prilikom usitniti zemlju pogotovo velike džombe svesti na veličinu 2-3 cm. Tom prilikom prekopati i u dubinu od oko 10-15 cm.
Prilikom okopavanja istovremeno izvaditi sav šut (kamenje,korov i sve ostale nečistoće) kako bi zemlja ostala malte ne sterilna.Po završenom okopavanju i čišćenju terena grabuljom površinu grubo poravnjati vodeći računa pri tom zemlja ne pada van ivica zelenih površina.
Pošto je setva trave obavljena po završenoj setvi nastaviti sa kontinuiranim zalivanjem tako da na samoj površini bude vidna vlaga tokom čitavog dana ali bez zabarivanja terena (vidnih barica).U mesecima sa povoljnim klimatskim uslovima (januar-maj i otobar-decembar) zalivanje prilagoditi istim tako da bude obezbeđena dovoljna količina vlage na čitavoj površini, a u ekstremno toplim mesecima jun-septembar zalivanje obavljati isključivo u kasnim večernjim satima i to obilno svako veče kako bi trava fiziološki mogla da pregura takav period.Zalivanje najboje obavljati zalivnim sistemom ili ručno sa dodatkom na zalivnom crevu koje pravi maglu ili konstruisati poluautomatski sistem sa sektorskim prskačima gde bi svaki od njih finim podešavanjem pravio što manje kapljice vode kao kišu ili izmaglicu.
Od tastera koje će te koristiti za upravljanje biće vam potrebni sledeći:on,off,next,dial i u glavnom meniju izborna polja:set time day,run times,start times,off i auto run.
Sa pritiskom na taster Dial šetamo se kroz izborna polja glavnog menija.kada sa tasterom Dial stanemo na izborno polje Set Time Day u okviru tog polja sa tasterima On(+) i Off(-) štelujemo godinu pa sa pritiskom na taster Next pređemo na štelovanje meseca,dana i vremena.
Sa pritiskom na taster Dial dođemo na polje Run Times i u okviru ovog polja štelujemo vreme trajanja zalivanja po zonama.U donjem levom uglu ekrana pojavljuju se redni brojevi od 1 do 4 gde treperi broj 1 u okviru koga vršimo prvo štelovanje.Broj jedan inače označava zonu 1,zonu zalivanja kap po kap(tuje u krug oko dvorišta),zona 2-zona hlada ispod lipa sa leve strane dvorišta,zona 3-zona sunca sa desne strane dvorišta i zona 4-zona bašte do kuće.Sa tasterima + i – u okviru svake zone vršimo podešavanje vremena trajanja zalivanja a sa tasterom next šetamo se kroz sve 4 zone.Možda da skrenem pažnju nije na odmet da kada štelujete vreme trajanja od 1 min. npr,takvo štelovanje treba da izgleda na ekranu 0:01 da ne pomislite da treba da bude 1:00 jer bi to značilo vreme zalivanja u trajanju od 1 sata (poplava)!!!!!!!!!.
Prihranu obavljati dva puta godišnje i to s proleća (april) organskim đubrivom (pregorelim glistenjakom) i s jeseni (oktobar).Mineralnim đubrivom prihranu vršiti u aprilu KAN-om ili AN-om a u oktobru NPK đubrivima različitih formulacija po potrebi.
Po završenom rezanju,izbacivanju orezanog materijala kao i kore (malča) od prošlog vegetacionog perioda i đubrenju pristupamo malčiranju kompletne površine dekorativnim malčom (malč-mlevena kora bora-smrče i jele) u debljini oko 5-7 cm.Postupak malčiranja obavljati isto kada i đubrenje s proleća (april) i u toku godine kako bi posle rezidbe mogli osvežiti površinu u tankom sloju koja će uvek izgledati čisto,sterilno jednom rečju reprezentativno.
Orezivanje(šišanje) sadnog materijala:
Orezivanje biljaka iz grupe šiblja obavljati svaka 2 do 3 meseca počev od marta-aprila recimo:
– prvo orezivanje obaviti početkom aprila
– drugo početkom jula
– treće krajem septembra
– završno četvrto polovinom-do kraja novembra (kao priprema za bolje podnošenje snega).
Orezivanje vršiti u večernjim satima kada dnevne temperature nisu toliko visoke.
Orezivanje četinara vršiti u aprilu i oktobru s tim da novije rezove treba uvek popuštati po malo kako bi omogućili biljci da se postepeno širi odnosno raste u istom obliku tj.formi.
Orezivanje šiblja i perena (biljke oko i između kamenova) treba orezivati na isti način kao i do sada tako da se međusobno što manje dodiruju odnosno ne guše i da pri tom kamen uvek ostane vidljiv.
Potreban alat: Ručne makaze male(vinogradske) sa podesivim otvorom radnog zahvata i ručne makaze srednje (za živu ogradu) i to birati što lakše po težini sa aluminijumskim drškama zbog lakšeg rada.
Prihranu travnjaka u suštini raditi 3 puta godišnje i to:
-Proleće(Mart-April) organskim i neorganskim đubrivima:
Organskim đubrivom:Pregoreli glistenjak što pravilnije rasporediti po celoj travnoj površini i
Neorganskim đubrivom: KAN-om ili AN-om 20-25 gr. po metru kvadratnom gde odmah po aplikaciji obilno zaliti celu površinu dok se vidno sve kuglice ne rastope.Ovo gore navedeno najbolje odraditi u drugoj polovini do kraja marta.
-Leto(jun-jul-avgust)
Organskim đubrivom:Pregoreli glistenjak što pravilnije rasporediti po celoj travnoj površini (najbolje u julu)
-Jesen(septembar-oktobar-novembar)
Organskim đubrivom:Pregoreli glistenjak što pravilnije rasporediti po celoj travnoj površini (najbolje u oktobru).
Neorganskim đubrivom:NPK (15:15:15) 30gr.po metru kvadratnom gde odmah po aplikaciji obilno zaliti celu površinu dok se vidno sve kuglice ne rastope i ovo je najbolje odraditi u prvoj polovini novembra pred sam početak snega.
Potreban alat: motorna ili električna kosačica pravilno dimenzionisana i ručni Aku trimer ili ručne makaze za travu.
Zemljište za travnjak ako je prethodno sabijeno i puno nečistoća i korova najbolje je izriljati i pritom ukloniti sav višegodišnji korov i nečistoće.Na takvu površinu dodati na svakih 10m2 po 1 džak organskog đubriva (glistenjak, treset), 3-5 cm peska (separirane jedinice) i motokultivatorom zemljište sa gore navedenim dodacima pomešati kako bi sve komponente pravilno rasporedile.
Kod nas su se veoma dobro pokazale mađarske sorte Kečkemetska ruža i Mađarska najbolja.
Čačanska rodna je šljiva koja je nastala ukrštanjem sorti Stenlej i Požegače 1961 godine na institutu za voće u Čačku je jedna od vodećih u proizvodnji rakije u Srbiji. Tom prilikom je od Požegače uzela sve najbolje osobine koje su šlivi potrebne za dobru rakiju, a od Stenlej sorte preuzela otpornost na šarku koja je šljivu Požegaču ili Madžarku gotovo uništila u Srbiji.
Ako želimo da produžimo trajanje cveta ovih prelepih perena treba da odsecamo još neprecvetale cvasti, pre nego što biljka ne uloži previše energije u formiranje semena. Tada joj iz pazuha lista niču ponovo cvetni izdanci. Na ovaj način sprečavamo pojavu semenih kapsula.
Samo klasifikacije ovih obično ne visokih lišćara govori da se radi o lišćarima čije su krošnje padajuće ( žalosne forme ). U zavisnosti od visine kalema na koji se kalemi prema zemlji krošnja ovih lišćara zavisi i krajnja visina. Obično je to oko dva metra , ali za potrebe mini vrtova i alpinuma mogu biti i niži.
Ruže od izmrzavanja štitimo kupastim nagrtanjem zemlje ili malča na mesto kalema ruže desetak santimetara visine. S prvim topšlim danima pre orezivanja ruže polako odgrćemo, dan po dan kako temperatura raste.
Krečenjem stabla voćaka smanjuje se temperatura sunca koja obasjava koru, i na taj način se sprečava pucanje kore voćaka.
Maline se orezuju nakon berbe,a najkasnije u jesen. Pri tlu se orežu svi dvogodišnji izbojci koji su ove godine dali rod. Treba ostaviti od osam do deset snažnih, mladih , zelenih izdanaka te ih pričvrstiti za žičanu armaturu prethodno ih skrativši na trideset centimetara dužine.
Kada prođe prolećni period kasnijih mrazeva, zemljište se oko ruža polako odgrće. Tada uklanjamo promrzle i bolesne izdanke sve do zdravog drveta. Izdanci koji su u sredini se ostavljaju da budu nešto viši nego bočni izdanci. Na ovaj način oni dobijaju više svetlosti a ruža lep oblik. Slabiji izdanci se skraćuju nešto više nego jači izdanci, što će isprovocirati snažnije izbijanje pupoljaka. Što se više pupoljaka ukloni, jače će biti izbijanje novih pupoljaka. Ruže se režu kosim rezom na trećem pupoljku od zemlje.
Korenov rast prati i rast same biljke. Ukoliko se koren dosta razvije i napuni saksiju nužno je presaditi biljku u saksiju za dva broja više. Kako je prostor za koren ograničen veličinom saksije, biljke često stanu sa rastom. Biljke se zato presađuju svake druge godine. Kada korenov sistem preraste sve saksije biljka se sadi na otvoreno u baštu.
Mrlje koje se javljaju po četinama četinara najviše do metra visine, mogu biti svojevrsni markeri pasa i mačaka. Potrebno je odmah ukloniti ovakve četine, orezivanjem oštrim makazama kako bi smanjili uticaj toksikoloških jedinjenja urina životinja, koja mogu negativno da utiču na samu biljku. Zatim biljku treba prihraniti i zaliti.
Najčešći razlog zašto se pojavljuju crne mrlje na svetlim četinama tuja ili sličnoh vrsta na javnim površinama je urin pasa i mačaka. Naime ove životinje ostavljaju svoje mirisne tragove, kojima markiraju svoju teritoriju.
Živu ogradu režemo barem jednom mesečno, kako bi došlo do širenja bočnih grana i lepe, ujednačene guste žive ograde. Biljni sokovi se nagomilavaju na mestima reza, snadbevaju bočne grane u nižim delovima žive ograde. Na ovaj način izdanci ostaju zdravi, granaju se i ograda postaje gusta.
U rasadniku Marković imamo više vrsta živih ograda, ali kada naše mušterije kažu živa ograda, obično misle na Ligustrum ovalifolijum. Ova vrsta najčešće sađene žive ograde se sadi krajnje jednostavno u već priprenljen sadni rov, ili ako je zemljište potpuno rastresito možemo posaditi ovu vrstu ograde pod sadiljku. Sadi se do deset komada u dužni metar. U zavisnosti koliku širinu žive ograde želimo možemo posaditi jednoredno ili dvoredno cik-cak. U sadnu jamu spustimo sadnice ligustruma,na koren stavimo prvo humusni sloj sa vrha iskopa, onda organsko đubrivo i završimo sa preostalom zemljom do vrha sadne jame. Dobro utabamo i zalijemo obilno.
Forziciju orezujemo u periodu nakon njenog cvetanja, tada obezbeđujemo optimalne rezultate cvetanja u sledećoj godini.
Orezivanje voćki i bobičastog voća doprinosi jasnoj formi i bogatom rađanju plodova. Orezivanje u proleće podstče biljke na rast i razvoj pa se tada uglavnom i obavlja pre početka vegetacije.
Pri izboru četinara, prvo polazimo od pitanja šta želimo da postignemo u prostoru. Onda moramo da sagledamo kakav mi prostor imamo. U zavisnosti od našeg prostora, kvaliteta zemljišta, izloženosti suncu i onoga što želimo da postignemo pristupamo odabiru četinara.
Da bi četinari lepo rasli i napredovali, kao i da bi imali intenzivnu boju četine, veoma je važno postaviti ih na pravo mesto u vrtu. Nepisano pravilo je da svaki četinar sa intenzivnom bojom voli sunce do polusenke. Naravno, ima iznimaka npr. Tisa koja može da uspeva u senci, polusenci i na suncu.
Da bi imali kvalitetan prijem lišćara moramo ispoštovati vreme sadnje. Lišćari se presađuju kad stane ili dok još nije počeo vegetativni ciklus. Najbolje ih je presađivati u kasnu jesen kad odbace list, ili u rano proleće dok još nisu izlistali. U koliko se ispoštuju ovi osnovni zahtevi procenat prijema lišćara je visok.
Ukoliko koren daje više snage nego što plemka može da primi, onda ona ispod mesta kalemljenja pušta svoje divlje izdanke. Ovakve izdanke treba odstraniti direktno sa stabla, kako ne bi preuzeli primat i ugrozili plemku odnosno kalem. Ovo važi za sve kalemljene biljke.
Orezivanje žalosnih formi lišćara je poželjno pre kretanja vegetacije. Orezivanjem se formira skladna padajuća forma grana žalosnih lišćara. Takođe se orezivanjem provocira rast novih grana. Na taj način dobijamo bujniju, puniju krošnju.
Tuje se moraju održavati u kontinuitetu. Najvažnije im je obezbediti dovoljnu količinu vode u sušnim letnjim mesecima. Ako su sađene u redu najlakše je postaviti sistem kap po kap. S proleća početkom aprila, treba ih korektivno orezati, okopati i prihraniti najbolje organskim ili mineralnim đubrivom. Tada bi trebalo izmalčirati okolinu korena tuja. Ovo se radi svakog proleća.
Za živu ogradu su se najbolje pokazale tuja columna i tuja smaragd.
Tuje sadimo na razmaku od minimalno osamdeset centimetara biljku od biljke, kao bi pri njihovom daljem rastu i razvoju imale dovoljno mesta.