Dekorativno šiblje čine mnogobrojne lisno dekorativne i cvetno dekorativne biljke zimzelene i listopadne.Ovo je po svemu sudeći jedna od najbrojnijih grupa dekorativnog sadnog materijala za čiju proizvodnju rasadnik Marković prilazi s posebnom pažnjom.Za dekoraciju neke vaše buduće površine jako je bitno odabrati pravu vrstu prema budućim uslovima staništa,jer će od toga u budućnosti direktno zavisiti rast i razvoj vaše odabrane biljne vrste.S tim u vezi jako je bitno i u kakvo zemljište sadite vašu odabranu biljnu vrstu iz ove kategorije jer pojedine biljne vrste imaju različite zahteve za svoj budući život i razvoj.Većina biljnih vrsta iz ove kategorije nije zahtevna prema kvalitetu zemljišta dok je manji broj njih zahtevan i prema kvalitetu zemljišta i prema uslovima svetlosti odnosno fotoekspozicijom.

Koren

Koren biljnih vrsta iz ove kategorije je u velikom procenti žiličast i rasprostire se uglavnom najvećim svojim delom po površini zemljišta i to na vrlo plitkim slojevima do oko 50 cm a samo kod nekih robusnijih vrsta rasprostire se i u dublje slojeve.Ovo je jako bitan podatak za ljubitelje ove vrste jer daje pravu i potpunu informaciju o mestu buduće sadnje zbog potencijalnih podzemnih instalacija,blizine staza,blizine uz vodene površine,trotoare i slično.

Nadzemni deo

Nadzemni deo biljnih vrsta iz ove kategorije je dosta šarolikog spektra u zavisnosti od biljke do biljke.Mogu se naći biljke iz ove grupe čiji je nadzemni deo sa maksimalnim porastom već od 20 cm.kao što su neke vrste japanske kurike (Eounimus radicans), pa do visine i od oko 4-6 m kao što je slučaj kod lovor višnje (Prunus laurocerasus).S tim u vidu treba biti obazriv i pri odabiru biljaka iz ove grupe baš upravo zbog njenih krajnjih granica po pogledu visine kako nepravilnom sadnjom u budućnosti ne bi zatvorili ili narušili pogled iza ili ispred psadjene biljke.

Pri izboru biljaka iz ove kategorije treba biti još obazriv i o vrsti prema tome da li je listopadna ili zimzelena upavo iz razloga gde bi pravljenjem različitih kombinacija i sa biljkama iz drugih grupa i kategorija obezbedili maksimalnu dekorativnost i atraktivnost tokom cele kalendarske godine.

Prihrana

Da bi razvoj vaše odabrane biljne vrste iz kategorije šiblja bio što bolji a samim tim i životni vek što duži moramo se pobrinuti da vršimo adekvatnu,odabranu,pravovremenu prihranu.Kao što velika većina ljubitelja prirode tj.baštovanstva je već upućena da šiblje kao velika biljna kategorija nije nešto preterano zahtevna za odrzavanje i negu to ne znači da po izvršenoj sadnji ili već posle nekog odredjenog vremena više nemamo nikakve obaveze oko prihrane biljaka iz ove kategorije.Naprotiv, da bi biljke pa čak i iz ove grupe odgovorile svim svojim punim sjajem i dekorativnošću moramo barem 2 do 3 puta godišnje obavljati prihranu istih.I s tim u skladu navešćemo par dobrih saveta koji predstavljaju zlatni standard kada je reč o prihrani biljaka iz ove grupe.

Sadnja

Po kupovini biljke za koju smo se odlučili vodeći računa o gore navedenim uslovima za izbor nase buduće vrste, pristupamo sadnji.U zavisnosti od veličine busena ili saksije u čemu smo već dobili bijku kopamo ašovom ili motikom sadnu jamu koja u startu mora biti šira i dublja od busena naše biljke.Obično je to “šire i dublje” oko desetak centimetara u odnosu na busen naše biljke.Odmah po iskopu pošto smo se prethodno uverili da je dimenzija sadne jame zadovoljavajućih dimenzija, jedan deo zemlje iz iskopa najbolje rukom malu količinu vratimo nazad u sadnu jamu i napravimo ovalno udubljenje kako bi pri spuštanju busen naše biljke lepo”seo” u sadnu jamu i pri tom vodimo računa da biljka nije previše preduboko spuštena a ne ni prplitko jer ni jedna ni druga varijanta neće biti dobre za samu biljku. Obično je to jedan do dva centimetra dublja sadnja nego vrh busena iz našeg rasadnika.Sada smo spremni da obavimo prihranu i tu je naš savet da inicijalnu prihranukoju obavljate pri sadnji obavite sa djubrivima organskog porekla:pregoreli stajnjak, pregoreli glistenjak, treset, kompost, pri tom vodeći računa jer često ljudi pogreše pa ovakvu prihranu obave i sa stajnjakom ptičijeg ili živinskog porekla što je izuzetno opasno jer su ovakva djubriva velikim procentom puna fosfora i kada se nestručno primene aobično to i bude tako mogu biti pogubne po biljku jer fosfor sam kao hemijski element vrlo agresivno deluje na korenov sistem i može ga za kratko vreme uništiti a samim tim i biljka kad su ovakva oštećenja u pitanju strada.

Preporučena količina za prhranu sa gore pomenutim dozvoljenim djubrivima varira od bilke do biljke pretvoreno u neki baštenski alat recimo od neke fangle do neke lopate (1 do 2 kom).Po izvršenoj prihrani ostatak zemlje iz iskopa vratiti nazad u sadnu jamu i uslojevima sabijati rukom ili nogom sve dok se ne poravnjamo sa tlom odnosno linijom sadnje.Od ostatka zemlje iz iskopa taman toliko koliki smo busen i uneli u zamlju imaćemo dovoljno da oko same biljke tj,oko vrata korena napravimo udubljenje”činiju” u formi prstena oko same biljke za veći i bolji prihvat vode pri likom zalivanja.Tada voda ne može da se razliva nasumično po površini zemlje već ciljano i za kratko vreme odlazi baš gde treba a to je zona korenovog sistema.

Kasnije barem posle godinu dana biljku možemo prihranjivati i sa veštačkim djubrivima.