Pratite nas!

FacebookTwitterRSS Feed

Aktuelno

Šta sve Trešnja traži? PDF Štampa El. pošta

Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 0 C.

Burlat
Burlat
Hederfinger
Hederfinger
Herc
Herc

Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno procnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivan gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja gajenja na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.

Trešnja zahteva đubrenje sa većim sadržajem organske materije i koja su biološki aktivna. Poželjno je da reakcija zemljišta bude neutralna do slabo kisele reakcije. Jako karbonatna i alkalna nisu pogodna za gajenje trešnje, jer je u njima prisutan poremećaj u ishranom gvožđa, tj. hloroza lišća.

Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5 - 3 m, što omogućuje više sadnica na manjem prostoru. Poznato je da većina potrošača odlučuje šta će kupiti na osnovu vizuelnog utiska. Da bi se postigao maksimalan uspeh na tržištu sveže trešnje moraju imati lepu crvenu boju, od sjajno crvene do burgundsko crvene, a ako su žutih plodova, veoma je poželjno da plodovi imaju crvenu dopunsku boju. Plodovi moraju biti krupni, čvrsti i hrskavi kao, sočni, prijatne arome i blago nakiselog ukusa.

Osim navedenog, odgajivačima se savetuje da obrate pažnju na razlike između sorti u pogledu vremena cvetanja, otpornosti prema niskim temperaturama, osetljivosti na prolećne mrazeve, u smislu potencijala sorte da umanji ili izbegne smanjenje prinosa usled prolećnih mrazeva i pucanje plodova prouzrokovanog kišom, što zapravo sortu čini ili ne čini ekonomski produktivnom.